Српски  Magyar 

Србобран не заборавља јунаке из 1848. године

Удружење потомака и поштовалаца добровољаца ослободилачких ратова 1848-1918. године - "СРБИЈАНСКИ-СРБОБРАНСКИ", у сарадњи са општином Србобран и Домом културе, организовало је изложбу "Српска револуција 1848-1849. Србобран", којом је обележена годишњица овог важног историјског догађаја. На изложби су представљене одлуке Мајске скупштине у Сремским Карловцима, прогласи, карте и други документи, који су претходили славним борбама на србобранским шанцима.

"На данашњи дан, 22. маја 1848. године, главни одбор Мајске скупштине у Сремским Карловцима изнео је проглас у коме се гарантује Мађарима слобода и безбедност - 'Цару верност, а Мађарима братска љубав'. То је заправо био задњи покушај да не дође до сукоба и избијања рата са револуционарном владом у Будимпешти. Изложба показује не само шире познате чињенице и догађаје, већ и имена и презимена Србобранаца, учесника догађаја из 1848. године, и друге мање познате детаље. Сентомаш, Србобран је имао прворазредни значај после Сремских Карловаца, који је био политицки центар, а Србобран војни. Сентомаш је био брана и тврђава целог српског покрета, а када је он пао, пао је и покрет. Србобран је био симбол јединства српског народа, јер су у њему били Срби из целе Војводине, као и из Шумадије, Црне Горе и Барање", рекао је Данијел Кулачин, професор историје и аутор изложбе. Обраћајући се присутнима, Кулачин се захвалио председнику општине Србобран Радивоју Парошком на подршци локалне самоуправе у организовању изложбе, као и на спремности друштва да негује културу сећања.


Отварајући изложбу којој је претходио и пригодан програм у дворишту Дома културе, Парошки је изразио посебно задовољство што има прилику да се на Светог Николу, који се обележава 22. маја, поново подсети Мајске скупштине и њених значајних одлука, као што је то имамо и пре 20 година, када је Србобран обележио и 150 година од 1848. године.


"Поново смо у прилици да се присетимо наших предака, да се присетимо свих оних добрих дела у визионарском смислу, која су учинили када је Војводина у питању и када је интерес српског народа у питању. Кроз ову изложбу говоримо о нашим прецима, говоримо о историјском времену у којем су наши преци, визионари, успели да надрасту то време и учине много тога за нас. Ове године ми обележавамо три јубилеја - ово је јубилеј у којем Србобран има значајно место у 1848. години, али исто тако има и значајно место јер су се наши преци јуначки борили за остварење националних интереса свих Срба. Ако су Сремски Карловци били политичко и духовно средиште, средиште које је и ову декларацију једном широкогрудом речју упутило свима, то је нешто што нама даје за право да оним биткама које су се водиле око Сентомаша, будемо поносни. Нит која се протезала од револуционарне 1848. године, до онога што је други јубилеј који ћемо обележавати, а то је присаједињење Војводине Краљевини Србији, резултат је прокламације Српске Војводине са Мајске скупштине. То је остварено 70 година касније. Оно што се десило 1918. године на Скупштини на којој је донета одлука о присаједињењу, уствари је створило Војводину онакву какву желимо да градимо и која се сада гради. Не смемо заборавити наше претке, истовремено загледани у будућност. Ми хоћемо да градимо Војводину и градимо је у оквиру Србије, на начин да сви народи, без обзира да ли су они већински или не, могу да остварују свој национални идентитет, право на језик, културу, вероисповест. То је један визионарски задатак који су наши преци из 1848. и 1918. године започели на начин да ми данас можемо са поносом да говоримо о ономе што имамо у Србобрану. На темељима револуционарне 1848. године, Србобран је данас средина у којој сви народи живе равноправно и развијају свој национални идентитет. То је основна порука овога скупа и изложбе. Са поносом могу да кажем да увек треба да се сећамо наших предака, да се сећамо свега што су учинили за нас и да загледани у будућност заправо градимо боље сутра. Срећан сам и поносан што 170 година од великих историјских догађаја можемо да обележимо на овакав начин, ова изложба и све што ће доћи после ње, говориће о будућности. Будимо поносни на наш Србобран", рекао је Парошки.

Службени лист