ТУНЕЛИ
Не кроз земљу, кроз ваздух
Ти тунели су прокопани.
А ми, као да смо још у песку,
На дну невидљивог океана.
Испрва споро, ипак се покрећемо,
Улазимо у те прокопе.
Да ја избијем на чистину
Твог погледа, ти на празан
Простор мог додира. Твој дан
Дирнуће перце ишчупано
Из крила моје душе......
Размотривши песме објављене у периодици и у песничким збиркама назначеног периода, жири је у ужи избор, осим добитника, уврстио веома вредне песме Радмиле Лазић, Мирослава Лукића, Мирослава Максимовића, Милана Ненадића и Радивоја Станивука.
Војислав Карановић је свој песнички углед, поступно и сигурно градио током деведесетих година протеклог века, да би данас припадао ужем кругу одабраних имена савремене српске поезије. Добитник је Миљковићеве награде и награда „Бранко Ћопић“, Меша Селимовић“, Виталове награде „Златни сунцокрет“, као н награде Дисовог пролећа за укупно песничко дело.
Свечано уручење награде обавиће се у Србобрану 17.новембра 2007. године на коме ће као почасни гост, између осталих, присуствовати прошлогодишњи добитник ове награде Матија Бећковић за песму „Парусија за Веру Павладољскју„ који ће овогодишњем добитнику и уручити награду.
Н.Б.
