Dec 01, 2021 Last Updated 7:50 AM, Nov 30, 2021

Део "Ленкиног прстена" и научни скуп о Дунђерским

Ове године програм који прати свечано уручење књижевне награде за најбољу љубавну песму "Ленкин прстен", додатно је обогаћен научним скупом под називом „Породица Дунђерски, грађанска култура српске Војводине“. Кроз недавно званично успостављену сарадњу локалне самоуправе и Матице српске, Србобран је добио прилику да у данима "Ленкиног прстена" чује и петнаестак стручних радова познатих историчара, књижевних критичара и других о утицају и последица које је угледна породица Дунђерски оставила на привредни и културни живот ових крајева.

"Овај скуп последица је сарадње коју смо успоставили са општином Србобран из жеље да се локална традиција што потпуније, научно осветли, и да постане културно памћење свих људи на овом простору. То је изузетно значајно за међусобно боље разумевање различитих националних заједница и припадника различитих народа, то даје неку врсту стабилности амбијенту у којем живимо и доприноси подизању свеопштег нивоа културе. Очекујем у будућности да се ова ствар развија и да резултати буду што извеснији. Што се Матице српске тиче, уверен сам да постоји јако много детаља који нас непосредно повезују са Србобраном, пре свега са породицом Дунђерски, али и са неким другим породицама, попут породица Манојловић и Гавански, које су добротворно биле активне у односу на Матицу српску. Уз то, имамо и писаца пореклом из Србобрана, попут Стефана Владислава Каћанског, и то све чини да научна истраживања имају свој предмет и да у будућности то треба и даље чувати", рекао је др Драган Станић, председник Матице српске.


Током целодневног научног скупа своје радове о породици Дунђерски, о томе колико је ова породица обогатила културно и архитектонско наслеђе, како је утицала на привредни развој градова у којим је пословала, како су деловале добротворне фондације које су оснивали, али и како је утицала на науку, књижевност и уметност уопште, представили су: др Весна Димитријевић, др Јована Касаш, др Слободан Бјелица, др Марија Силађи, др Ференц Немет, др Аница Драганић, др Милан Мицић, мр Павле Орбовић, др Драган Станић, др Зорица Хаџић, др Бранка Кулић, мр Зоран Суботички, др Мирјана Сладић Тодоров, др Снежана Мишић и мр Јелена Веселинов. Сви научно-истаживачки радови учесника скупа биће публиковани и доступни широј научној заједници и заинтересованој јавности.

"Идуће године настављамо са новом новим циклусом, односно новим научним скупом о породици Дунђерски, тако да би и Матица српска и општина Србобран и Дом културе у Србобрану, у наредним годинама требали да добију више научних скупова и више зборника радова о  породици која је симбол српске грађанске културе у Војводини. Дунђерски су били у великој мери запостављени, и у научном смислу и у смислу присуства у српској јавности и у српском историјској свести, уопште у култури памћења. Имамо 15 радова који су врло разнородни, већина тих радова је потпуна новина за српску историографију", рекао је др Милан Мицић, један од аутора радова представљених на скупу.

Учеснике скупа поздравио је и Радивој Дебељачки, председник општине Србобран. "Ово је почетак једног озбиљног научно-истраживачког рада, чији се резултати у виду Зборника планирају за штампу наредне године. Данас су сви ти радови презентовани на научном скупу. Веома је важно да породица Дунђерски добије своју улогу коју је имала у развоју и наше општине и целокупне ове области, као и Војводине. Научни скуп је један озбиљан искорак у том правцу и ми ћемо као општина заиста помагати у свим активностима које су важне да би се та породица поново истакла и вратила место које заслужује. Посебно бих истекао сарадњу са Матицом српском која је била велики ослонац нашој општини, и за овај научно-истраживачки скуп и за све активности које спроводимо у вези породицом Дунђерски", рекао је Дебељачки.   

Службени лист