Извод из штампе, Србобран-НИС

Нови Сад, 07. март - Председник Скупштине АП Војводине Бојан Костреш и председник општине Србобран Бранко Гајин обишли су данас бушотине нафте у центру Србобрана и разговарали о проблемима са којима се ова општина сусреће по питању исплате нафтне ренте.Костреш је на конференцији за новинаре изјавио да је неопходно заштити интересе локалних самоуправа и покрајине, што би могло да се реши повећањем нафтне ренте која сада износи само три одсто, док у земљама у окружењу у којима се вади и експлоатише нафта, она износи и до 70 одсто.
   - Тражићемо изузимање «Нафтагаса» из процеса приватизације Нафтне индустрије Србије, јер не видимо ни један разлог да се овакав економски потенцијал прода било коме. Ако узмемо у обзир чињеницу да је прошле године извађено 4,2 милиона барела нафте и око 230 милиона кубних метара гаса, долазимо до закључка да држава жели да прода НИС за износ једногодишње производње. То је, наравно, недопустиво - нагласио је Костреш.

СРБОБРАН – Локална самоуправа у Србобрану уверена је да Нафтна индустрија Србије том месту не уплаћује пуну рудну ренту. Како је јуче изјавио председник те општине Бранко Гајин, они већ дуго немају никакву евиденцију о томе колико нафте даје 88 бушотина на њиховој територији.
– Нама сваке године НИС уплати одређену суму, не подносећи било какве обрачуне, и на томе се све заврши. Невероватно је да је тај износ у 2006, када је рента износила два процента, од чега је општина добијала 20, већи од оног у 2007. години, када је рента порасла на три, а општински део на 40 посто. У 2006 добили смо 11,3, а у 2007. години 8,7 милиона динара. Рачуница је невероватна, па се количина експлоатисане нафте морала преполовити да би износ био тачан, у шта не верујемо – рекао је Гајин. С друге стране, директор за корпоративне комуникације НИС-а Томислав Мићовић изјавио је јуче за ГЛ да НИС редовно испуњава све законске обавезе према општинама на име рудне ренте.
– Осим што што испуњавамо све обавезе, ми, путем донација, помажемо развој локалних заједница – рекао нам је он.
Србобран је јуче посетио и председник Скупштине АП Војводине Бојан Костреш, који је обишао неколико бушотина.
– Проблеми с наплатом ренте и еколошки проблеми овде су удружени и с безбедносним, јер су неке бушотине на свега стотинак метара од основне школе. О овим питањима мора се водити рачуна, посебно у тренутку када је НИС још у рукама државе – рекао је Костреш.
– Јасно је да нису Војвођани заслужни за нафту у том делу државе, већ природа, али без обзира на то, ми у Војводини морамо бринути о томе. Када је, 1992. године, основан НИС, више од 90 одсто капитала је у ново предузеће уложио Нафтагас, који је дотад био у власништву Војводине – рекао је Костреш. Он је најавио да ће се о томе расправљати у војвођанској скупштини 17. или 18. марта, кад ће бити и заузет став у погледу продаје НИС-а.

Новинар: Г. Д.

СРБОБРАН - Челници општине Србобран, уз подршку председника Покрајинске скупштине Бојана Костреша, затражили су да се провери висина ренте коју НИС плаћа за 88 нафтних бушотина у овој општини. Они тврде да НИС обрачунава ренту супротно закону, да умањују износе које треба да плате, а да не желе да им кажу колико је нафте извађено.
Србобранци наводе да је НИС за прошлу годину платио ренту за три милиона динара мање него 2006. године, иако је њена висина законом повећана за један одсто. Они траже да се пре приватизације НИС-а коначно реши и еколошки проблем са одлагањем нафтне исплаке која прети животној средини
У Србобрану су уверени да НИС нетачано обрачунава нафтну ренту која им законом припада. Подршку у покушају да пронађу ваљано решење општини је пружио и Бојан Костреш, председник Покрајинске скупштине, обиласком неколико бушотина
- Општина Србобран нема увид у евиденцију о томе колико се нафте извуче из 88 бушотина које се налазе на нашој територији. НИС нам сваке године уплати одређену суму, не подносећи било какве обрачуне, и на томе се све заврши. Невероватно је да је тај износ у 2006. години, када је рента износила два одсто, од чега је општина добијала 20 процената, већи од износа у 2007. години, када је рента повећана на три одсто, а општински део на 40 одсто. У 2006. години добили смо 11,3 милиона динара, а у 2007. години 8,7 милиона динара. Рачуница је невероватна и морало се догодити да количина експлоатисане нафте буде преполовљена да би износ био тачан, у шта не верујемо - рекао је Бранко Гајин, председник општине Србобран. Са њим се сложио и Костреш, који је истакао да је недопустиво да оно што представља богатство и треба да донесе развој, ствара само проблеме.
- Србобран дели судбину других општина које на својим територијама имају бушотине НИС-а. О овим питањима се мора водити рачуна, посебно у тренутку када је НИС још увек у рукама државе. Ако држава показује такав однос према општинама и према заштити животне средине, постоји оправдан страх за однос који ће имати нови власник НИС-а - рекао је Костреш. Он сматра да би однос између НИС-а и општина требало уредити пре приватизације, како би нови власник имао јасно дефинисане обавезе.
- Србобранска општина са 88 бушотина има минималну корист и никакав утицај на експлоатисање нафте, а слична је ситуација и са покрајином. Само током прошле године из бушотина које се налазе у Војводини извађено је око 4,2 милиона барела нафте и 230 милиона кубних метара гаса, вредности око 400 милиона евра, а то је цена коју руски партнер треба да плати за већински пакет НИС-а. Нафтна рента понегде износи и до 70 одсто и служи за развој, а овде је проблем. Не смемо дозволити луксуз као код питања концесија где имамо разних проблема, већ унапред решити ствари и поставити на здраве основе - рекао је Костреш. Он је најавио да ће се о овим проблемима расправљати у војвођанској скупштини 17. или 18. марта и заузети став према питању продаје НИС-а.

Председник Скупштине АП Војводине Бојан Костреш боравио је јуче у Србобрану, где је с председником општине Бранком Гајином обишао неколико бушотина и разговарао о проблемима у области експлоатисање нафте у Војводини.
- Србобран није једина општина у Војводини која на својој територији има бушотине нафте које користи НИС, а које уместо да доприносе развоју заправо стварају проблеме локалним самоуправама - рекао је Костреш. - Ту мислим на наплату ренте, на еколошке проблеме, а овде у Србобрану, где има 88 бушотина, и на безбедносне проблеме јер су неке од њих на свега стотинак метара од основне школе. О овим питањима се мора водити рачуна, поготово док је НИС још увек у рукама државе, која показује такав однос и према локалним самоуправама и према заштити животне средине, због чега постоји оправдан страх какав ће тек однос имати нови власник.
По његовим речима, однос између НИС-а и локалних самоуправа би требало да се уреди пре приватизације како би нови власник, без обзира на то ко то буде, имао јасно дефинисане обавезе према локалним самоуправама, Покрајини и држави.
 - У овом тренутку србобранска општина има минималну корист од НИС-ових бушотина и практично никакав утицај на експлоатисање нафте, а слична је ситуација и с Покрајином. Само током прошле године из бушотина у Војводини извађено је око 4,2 милиона барела нафте и 230 милиона кубних метара гаса, што у новцу износи око 400 милиона евра, а то је цена коју руски патнер треба да плати за већински пакет НИС-а, што је недопустиво. Када је 1992. године НИС основан, више од 90 одсто капитала је уложио „Нафтагас“, који је до тог тренутка био у власништву АП Војводине – рекао је Костреш. По његовим речима, приватизација НИС-а ће се наћи на дневном реду војвођанске скупштине 17. или 18. марта.
- Општина Србобран нема увид у евиденцију о томе колико се нафте извуче из бушотина на нашој територији већ сваке године НИС уплати одређену суму и на томе се све заврши. Невероватно је да је тај износ био већи у 2006. години, када је рента износила два одсто, од чега је општина добијала 20 процената и када смо добили 11,3 милиона динара, док смо за 2007, када је рента повећана на три одсто, а општински део на 40 процената, добили свега 8,7 милиона динара – навео је Гајин. По његовим речима, локална самоуправа је тражила од НИС-а, да у комисији која прати количину извучене нафте буде и представник општине Србобран, али су ти захтеви били одбијени.
- Ми желимо да разговарамо о свим проблемима и њиховим решењима, а уколико нас и даље буду игнорисали, спремни смо и да блокирамо њихова постројења и бушотине на територији општине Србобран- рекао је Гајин.

Н. Перковић

СРБОБРАН - Челници општине Србобран, уз подршку председника Покрајинске скупштине Бојана Костреша, затражили су да се провери висина ренте коју НИС плаћа за 88 нафтних бушотина у овој општини. Они тврде да НИС обрачунава ренту супротно закону, да умањују износе које треба да плате, а да не желе да им кажу колико је нафте извађено, пише “Блиц”.
 
Србобранци наводе да је НИС за прошлу годину платио ренту за три милиона динара мање него 2006. године, иако је њена висина законом повећана за један одсто. Они траже да се пре приватизације НИС-а коначно реши и еколошки проблем са одлагањем нафтне исплаке која прети животној средини.
У Србобрану су уверени да НИС нетачано обрачунава нафтну ренту која им законом припада. Подршку у покушају да пронађу ваљано решење општини је пружио и Бојан Костреш, председник Покрајинске скупштине, обиласком неколико бушотина.
“Општина Србобран нема увид у евиденцију о томе колико се нафте извуче из 88 бушотина које се налазе на нашој територији. НИС нам сваке године уплати одређену суму, не подносећи било какве обрачуне, и на томе се све заврши. Невероватно је да је тај износ у 2006. години, када је рента износила два одсто, од чега је општина добијала 20 процената, већи од износа у 2007. години, када је рента повећана на три одсто, а општински део на 40 одсто. У 2006. години добили смо 11,3 милиона динара, а у 2007. години 8,7 милиона динара. Рачуница је невероватна и морало се догодити да количина експлоатисане нафте буде преполовљена да би износ био тачан, у шта не верујемо - рекао је Бранко Гајин, председник општине Србобран. Са њим се сложио и Костреш, који је истакао да је недопустиво да оно што представља богатство и треба да донесе развој, ствара само проблеме.
“Србобран дели судбину других општина које на својим територијама имају бушотине НИС-а. О овим питањима се мора водити рачуна, посебно у тренутку када је НИС још увек у рукама државе. Ако држава показује такав однос према општинама и према заштити животне средине, постоји оправдан страх за однос који ће имати нови власник НИС-а “, рекао је Костреш. Он сматра да би однос између НИС-а и општина требало уредити пре приватизације, како би нови власник имао јасно дефинисане обавезе.

“Србобранска општина са 88 бушотина има минималну корист и никакав утицај на експлоатисање нафте, а слична је ситуација и са покрајином. Само током прошле године из бушотина које се налазе у Војводини извађено је око 4,2 милиона барела нафте и 230 милиона кубних метара гаса, вредности око 400 милиона евра, а то је цена коју руски партнер треба да плати за већински пакет НИС-а. Нафтна рента понегде износи и до 70 одсто и служи за развој, а овде је проблем. Не смемо дозволити луксуз као код питања концесија где имамо разних проблема, већ унапред решити ствари и поставити на здраве основе”, рекао је Костреш.
Он је најавио да ће се о овим проблемима расправљати у војвођанској скупштини 17. или 18. марта и заузети став према питању продаје НИС-а.

Србобран - Председник Скупштине АП Војводине Бојан Костреш изјавио је јуче да се односи између Нафтне индутрије Србије и локалних самоуправа морају уредити пре приватизације нафтне компаније, како би нови власник, бе обзира ко то буде, имао јасно дефинисане обавезе према општинама, покрајини и држави.
Костреш је том приликом у друштву председника општине Србобран Бранка Гајина обишао неколико нафтних бушотина и разговарао о проблемима у овој области.
- Знамо да Србобран дели судбину других општина које на својим територијама имају нафтне бушотине, које, уместо да доприносе развоју, заправо стварају проблеме локалним самоуправама. Мислим на проблеме око наплате ренте и еколошке проблеме, а у Србобрану, где има 88 бушотина, и на безбедносне проблеме, јер се неке бушотине налазе на свега стотинак метара од основне школе. О овим питањима се мора водити рачуна, јер постоји оправдан страх да ће и нови власник НИС-а, као и сада држава, имати лош однос према општинама - рекао је Бојан Костреш.
 Према његовим речима, однос између НИС-а и локалних самоуправа требало би да се уреди пре приватизације како би нови власник, без обзира ко то буде, имао јасно дефинисане обавезе према локалним самоуправама, покрајини и држави.
 Председник војвођанског парламента је рекао да србобранска општина, где се налази 88 НИС-ових бушотина, има минималну корист од тога и практично никакав утицај на експлоатисање нафте, а слична је ситуација и са покрајином.
 - Само током прошле године из бушотина које се налазе у Војводини извађено је око 4,2 милиона барела нафте и 230 милиона кубних метара гаса што у новцу износи око 400 милиона евра, а то је цена коју руски партнер треба да плати за већински пакет НИС-а, што је недопустиво. Јасно је да нису Војвођани заслужни за то већ је природа тако одлучила, али без обзира на то ми у Војводини морамо бринути о томе, јер када је 1992. године основан НИС, преко 90 одсто капитала је уложио Нафтагас који је до тог тренутка био у власништву АП Војводине - рекао је Костреш.
 Он је најавио да ће се о приватизацији НИС расправљати на седници војвођанске скупштине 17. или 18. марта, као и да ће покрајински посланици заузети став о продаји нафтне компаније Русима. Председник општине Србобран овако је илустровао односе са нафтном компанијом:
 - Општина Србобран нема увид у евиденцију о томе колико се нафте извуче из бушотина на нашој територији већ сваке године НИС уплати одређену суму и на томе се све заврши. Невероватно је да смо у 2006. години добили више - 11,3 милиона динара него прошле године - 8,7 милиона динара, иако је пре две године рента износила два, а лане три одсто, а удео општине у ренти порастао са 20 на 40 одсто - рекао је Гајин. Н. Божовић

СРБОБРАН - У територији општине Србобран налази се 88 бушотина Нафтне индустрије Србије које стварају проблеме локалној самоуправи, а неке бушотине налазе се свега стотинак метара од школе.
Поред тога има тешкоћа и са наплатом нафтне ренте због чега је крајем прошле недеље у Србобрану боравио председник Скупштине АП Војводине, Бојан Костреш.
Према речима Костреша однос између НИС-а и локалних самоуправа би требало да се уреди пре приватизације како би нови власник, без обзира ко то буде, имао јасно дефинисане обавезе према локалним самоуправама, покрајини и држави.
- У овом тренутку србобранска општина где се налази 88 НИС-ових бушотина има минималну корист од тога и практично никакав утицај на експлоатисање нафте, а слична је ситуација и са покрајином. Јасно је да нису Војвођани заслужни за то већ је природа тако одлучила, али без обзира на то ми у Војводини морамо бринути о томе јер када је 1992. године основан НИС, више од 90 одсто капитала је уложио Нафтагас који је до тог тренутка био у власништву АП Војводине, рекао је Костреш који је том приликом обишао наколико нафтних бушотина. Он је рекао да ће се приватизација НИС наћи на дневном реду војвођанске Скупштине 17. или 18. марта када ће Скупштина АП Војводине заузети свој став по питању продају НИС-а. Према речима Бранка Гајина, председника општине Србобран, на овом подручју већ годинама траје „борба“ са Нафтном индустријом Србије.
ГОДИШЊЕ 400 МИЛИОНА ЕВРА
Само током прошле године из бушотина које се налазе у Војводини извађено је око 4,2 милиона барела нафте и 230 милиона кубних метара гаса, што у новцу износи око 400 милиона евра, а то је цена коју руски партнер треба да плати за већински пакет НИС-а, што је недопустиво.
- Општина Србобран нема увид у евиденцију о томе колико се нафте извуче из бушотина које су на нашој територији већ сваке године НИС уплати одређену суму и на томе се све заврши. Невероватно је да је тај износ био већи у 2006. години када је рента износила 2 одсто од чега је општина добијала 20 процената и када смо добили 11,3 милиона динара, док смо за 2007. када је рента повећана на 3 одсто, а општински део на 40 одсто добили свега 8,7 милиона динара“, рекао је Бранко Гајин, председник општине Србобран.
Према речима Костреша Србобран дели судбину других општина које на својим територијама имају бушотине НИС-а, које, такође, имају проблем око наплате ренте, али и еколошки проблем.
-    О овим питањима се мора водити рачуна, поготово у овом тренутку када је НИС још увек у рукама државе, која показује такав однос и према локалним самоуправама и према заштити животне средине, због чега постоји оправдан страх какав ће тек однос имати нови власник НИС-а, рекао је Бојан Костреш у Србобрану.