Само тамбурице смеју сићано да везу док србобранци свечаре Петровдан

Било је и биће, кажу Србобранци. Док је нас, свираће тамбураши. А, богами, годинама није било керења уз тамбуру у вароши где је свиро Јовица у “Балкану”, у којој је изнедрен танани звук Лазицине виолине и Јозине контре. Некад, а тако се у последњој деценији прошлог века углавном почињао и завршао диван о Србобрану, о Сентомашу негдањем.

“Балкан” је био синоним равнице и Војводине наше за добре тамбураше. Долазили су Београђани, путници из Пеште и Беча планирали да на свом проласку Војводином обавезно сврате у “Балкан”, на рогљу Карађорђеве и Маршала Тита да чују Јовицу и Лазицу и виде све оно што је била легенда о сентомашком бећарлуку.О Петровом дану, на славу црквену и варошку, то је била обавеза, доћи и бећарити се у вароши Дунђерских, Гаванских, Каћанских, Мудринских, Курјачких, Белићевих, у вароши у коју је и краљ Александар на свечаре у кумовској кући Дунђерских умео да заноћи.
 А, онда је све некако замрло. Није било кафана, оних правих лалошких с тамбурашима, само се помињало време када је Србобран имао 37 кафана с тамбурашком музиком, када није мого свако да седи у “Балкану”, ал’ зато је било и “Липе” и кафане “Београд”, у којој је певао Миле Богдановић, а на почасној софи место имала професорка Пава, која нас је немачком учила. Ишло се и код Ћопе, тамо су мање-више Врбашани долазили, а код Унчића, Беглука па и Тука слушала се права тамбурашка музика. Имао је Србобран у неком добу и два хотела, дневне новине, а понајвише било је бећара.
И, доживесмо и петровданску ноћ, србобранску и сентомашки бећарску. Неки нови млади људи које је окупио лордмер варошки гос’н Ранко Гајин осмислили су “Србобран фест 2007”, фестивал тамбурашке музике света под отвореним небом Војводине. Више од десетак хиљада поклоника музичке баштине и традиционалних вредности Војводине скупило се на тргу, између православне цркве и општинске куће.
 На корак од старог доброг “Балкана” певао је Звонко Богдан. Свирали су и певали Осам тамбураша Јанике Балажа, Миле, Боцан, Чича, Драган, а кад су кренули од Сомбора па до Субатице преко Сентомаша, Звонко, а нешто касније и два плава ока Јулије Бисак, све је било ко некада. Само “Балкана” нема, а како су ме уверавали у мом Србобрану, саградиће “и лепшији и - старији”!
Да је тамбура вечна и да заборава нема уверили су нас дечји тамбурашки оркестар из Равног Села, оркестар “Договор” и “Хајо”, а шта тек рећи о звуцима Брициног осмерца “Зоруле”, а тек о гласу и стасу Браташа? Оркестар Стевице Јовановића Чварка нас је баш вратио на оне две пречаге улаза у “Балкан”. Свирали су и певали Чваркови тамбураши као да их је Јовица вежбо и пропитиво.
Е, о Банету Гаравом и његовом “Сокаку” мора се рећи која више. Бане је осмислио и реализовао овај србобрански светски тамбурашки фестивал. Признају то Србобранци, јер када је све кренуло пре три године и кад Петровдан није био само шетња корзом и понеко пиво у полупразним кафанама, како је то било с краја прошлог века, Бане Гарави је позвао Звонка Богдана, без кога би ипак све било другачије, и - кренуло је.
Србобран и Сентомаш су стварно тамбурашки центар планете.
И зато не треба да чуди проглас председника општине гос’н Гајина да у свакој кафани и бирцузу, па и кафићу, на Петровдан мора да се чује “Ко те има, тај те нема”, ил’ још боље и правичне - “Сентомашки лазе еј”.
Можда је могао Бранко Гајин и мудрије да нареди, да замоли, али било је како је било. Па нек је неки лалошки контраш, а так’и смо, и пушто електрику у свом кафићу. Опроштено му је. Нема казне, новчане. Сам ће то брзо схватити.
А, Бане Гарави и Бранко Гајин су већ данас почели припреме за Србобран фест 2008. Звонко Богдан ће доћи, Миле и Чича ће свирати, за Јулију не знамо, али знамо да ће Србобран цели и још више гостију ове вароши цупкати на тргу код цркве и општине уз звуке тамбуре под отвореним небом Војводине.