Ивану Негришорцу, песнику из Новог Сада, у суботу је свечано уручена књижевна награда "Ленкин прстен", која се додељује за најбољу љубавну песму на српском језику. Негришорац, 14. носилац престижног признања, награђен је за песму "Ко је то у нама?", објављену у Летопису Матице српске, а одлуку је донео трочлани жири у саставу: др Зоран Ђерић (председник), др Драгана В. Тодоресков (чланица) и Биљана Пушкар (чланица).

Награду Негришорцу, плакету и прстен, диплому и новчани део, уручили су Радивој Парошки, председник општине Србобран, Милан Мицић, помоћник покрајинског секретара за културу, и Милица Зарић, директорка Дома културе Србобран.

"Песма која је награђена је суштински везана за Србобран. Моја супруга је из Србобрана и она је сахрањена овде, на истом гробљу на којем је и капела Дунђерских, где је Ленка Дунђерски. Све наше било је везано за Србобран, Нови Сад, за места у која смо путовали заједно. Недавно је објaвљена и једна књига са низом песама са наших заједничких путовања, у којима она јесте један од важних мотива, а завршна песма те књиге је привукла пажњу овог жирија. Она говори о томе колико свет мртвих није одвојен од света живих, већ су два света која се прожимају", рекао је Негришорац.

Овогодишњи победник био је, иначе, члан првог жирија за доделу "Ленкиног прстена" и са задовољством се сећа рада у њему, на самом почетку успостављања нове књижевне награде.

"Било нам је веома важно да поставимо добру песму и да утврдимо високе параметре на самом почетку, јер када успоставите на почетку једну врсту мере, онда то мора да иде само напред, што је веома важно за награду. Сада, после оволико година, може се подвући и прва црта. Награда је врло специфична, потребна је нашем књижевном и културном простору, из ње се може засновати много комплекснија прича која може укључити разне димензије стварности, не само песничке и не само књижевне. После скоро 15 година, када видим који су песници све пролазили кроз ову награду, мислим да можемо бити веома задовољни, само је потребно све то чувати и развијати даље, разгранати оне сегменте који належу на песнички и књижевни мит о Ленки и Лази. То је прилика да о томе размисле људи који имају смисла за 'културну инудстрију', пре свега културни туризам. Србобран може бити лепа оаза културног туризма", рекао је Негришорац.

О значају манифестације "Ленкин прстен" за Србобран, говорио је Радивој Парошки, председник општине.

"Ова манифестација осмишљена је, пре свега, у знак сећања на Ленку Дунђерски, највећу музу у поезији која је опевана, ону којој је Лаза Костић посветио најлепшу љубавну песму на нашем језику. Ленка Дунђерски је рођена у Србобрану, овде је и сахрањена, и због тога су Србобранци хтели да одају почаст девојци која је својим ликом и делом задивила једног великог песника. Међутим, 'Ленкин прстен' није утемељен само као једна књижевна манифестација, он има и шири значај и превазилази локалне оквире. Србобранци желе да се одуже и захвале и за дела и доброчинства велике породице Дунђерски која је почела у Србобрану, стварала и деловала на многим местима, и опет се вратила свом завичају и овде остала за сва времена. Значај 'Ленкиног прстена' је веома велик, имам утисак да манифестација превазилази песнички ниво и окреће се ка неким универзалним вредностима. Ово је велики дан за Србобран када је култура у питању и велики дан за културу, уопште", рекао је Парошки.

Милан Мицић, помоћник покрајинског секретара за културу, истакао је да је Србобран успео да утемељи књижевну награду која је постала престижна у српској култури. "Манифестација коју Дом културе и Србобран веома пажљиво граде читав низ година, заиста негује сећање не само на љубав Ленке и Лазе, већ и на успомену на породицу Дунђерски, која је део духовног, културног и историјског идентитета града Србобран. Србобран није мали град; када се погледа историја Срби су бранили многе градове, а само је један постао Србобран", рекао је Мицић.

Образлажући одлуку да се Негришорцу додели "Ленкин прстен", др Зоран Ђерић, председник жирија, истакао је да је песма "Ко је то у нама?“ посвећена Мињи, in aeternum (заувек, на векове).

"Ако знамо да је у питању песникова, недавно преминула, супруга, са којом је живот градио 'као кућу', а градиво им је била вера, нада и љубав, онда ће нас ова песма дирнути још снажније и потресније. Годинама стрпљиво, заједнички, негујући, како то песник метафорично примећује, опеке, малтер и креч сачињене од вере, наде и љубави, они су саградили заједнички живот. А онда, прераном смрћу једног од њих двоје, све је доведено у питање. Иако песнички субјект, у једном тренутку, запада у 'свето посрнуће', његова вера, нада и љубав враћају га у дом, који су заједнички изградили, у оно што је неговао у дубини душе, у ризницу коју је дубоко у себи држао скривену. Песник признаје да своју драгу и даље осећа, 'ту негде око себе, још више у себи', да и даље чује њен шапат, који га подсећа на дом. 'Напорно је све то, али је радосна ова узвишена свечаност мртвих и живих!'. Признаје и то да је свестан граница између ова два света, али не жели да је призна:

Али ја је не упознах, ја је у заносу газим

Свакога трена:

Ово сам

Ја, ово си ти!

Ово си ти,

Ово си

Ја!

Какво финале! Достојно Лазе Костића и његове величанствене химне о Ленки. Песнички субјект не признаје границе између живота и смрти, између јаве и сна, између Ја и Ти. Иван Негришорац, не само овом песмом, коју је посветио својој великој љубави, Мињи, већ и другим разлозима које знамо или само претпостављамо, заслужује да стави 'Ленкин прстен' и окити се наградом за најбољу љубавну песму", рекао је др Ђерић.

Овом одлуком Негришорац се придружио низу који чине: Матија Бећковић, Војислав Карановић, Александар Лукић, Благоје Свркота, Ђорђе Николић, Ђорђе Кубурић, Перо Зубац, Саша Радојчић, Благоје Баковић, Тања Крагујевић, Драган Јовановић Данилов, Мирослав Алексић и Јана Алексић, досадашњи победници. 

У свечаном програму приређеном у сали Малог позоришта, наступио је хор Културно уметничког друштва "Светозар Марковић" из Новог Сада, а стихове песме Лазе Костића "Santa Maria della Salute" говорио је глумац Небојша Дугалић.