Бранко Гајин, председник општине Србобран, говорио је за сајт општине Србобан – srbobran.rs о првим месецима нове локалне власти и циљевима које је пред себе поставила нова владајућа већина. srbobran.rs : Ни општину Србобран нису мимоишли дуготрајни преговори о формирању нове скупштинске већине и локалне власти. Колико се у свему добило или изгубило и колико је резултат договора данас стабилан и функционалан ?
Гајин : Постизборни преговори били су напорнији него сама изборна кампања, која је иначе била исцрпљујућа. Од 28 одборничких места група грађана коју сам предводио освојила је 13 мандата и уз Демократску странку која је освојила један мандат, а са којом смо одлично сарађивали, био сам скоро уверен да ће формирање локалне власти бити брзо и једноставно. Међутим, већину за коју нам је био потребан још један мандат договорили смо веома тешко, на моменте је било и мучно, али све се добро завршило. Направљена је коалиција са Мађарском коалицијом и данас већину у СО Србобран чине ГГ Бранко Гајин, ДС и Мађарска коалиција.Жао ми је што ЛСВ није и данас заједно са нама, али њихови захтеви били су превелики и нисмо могли да их прихватимо. Руку пружену за сарадњу нисмо повукли и врата су им и даље отворена. Надам се да ће се неспоразум изгладити и да ће Лига социјалдемократа Војводине учествовати у вођењу ове општине. Мислим да власт добро функционише али се то никада не зна све док околности не склопе посебну и нову ситуацију. Сада добро сарађујемо, идеје су нам једнаке, жеље да Србобран и места у општини буду лепша и боља такође делимо, и то је довољно да наставимо да радимо заједно.
srbobran.rs : Које сте краткорочне а које дугорочне циљеве поставили себи и својим сарадницима пред почетак новог мандата ?
Гајин : На првом месту је решавање проблема незапослености и борба против сиромаштва. Индустријска зона је један од најважнијих видова реализације зацртаних циљева. Свакодневни циљ је даљи развој инфраструктуре и комунално опремање и већ сада је видљиво да Србобран мења своју физиономију, а боље услове живота морамо обезбедити и становницима Турије и Надаља. Имамо и дугорочну визију развоја општине и наш план је да у Србобрану градимо аква парк, који није замишљен само као рекреативни центар, већ као бања по узору на оне у јужној Мађарској. Од њих живе мала места у суседној држави и уверени смо да би и Србобран могао да постигне успех на овом пољу у Србији. Таква бања, поред директног запошљавања, помаже развоју терцијалних делатности, што нам сада недостаје. Други пројекат је изградња станова које би по повољним условима понудили нашим младим суграђанима, како би остали да живе у своме родном месту. Нама сумње да су за реализацију ових пројеката потребна значајна средства, и ми имамо начин да обезбедимо један значајан део новца. Имамо хотел у Сутомору за који су пословни људи спремни да плате између пет и шест милиона евра, што може обезбедити почетна средства за реализацију пројекта бање и станоградње у Србобрану. Део новца тражили би из НИП-а или Фонда за капитална улагања. Међутим, хотел у Сутомору сада нећемо продати јер не желимо да добијени новац заврши у државној каси и све док се општинама не врати имовина нема никаквих транскација са овим објектом.
srbobran.rs : Шта су највеће развојне шансе општине Србобран, посебно оне за које су потребна мања улагања ?
Гајин : Циљ нам је искористити изузетан географски положај у срцу Војводине, близину европског коридора 10 и водотока у систему Дунав – Тиса – Дунав, који нас спаја са Црним морем. На ободу Србобрана формирали смо индустријске зоне, радно назване А, Б и Ц, и у њима је, на површине од од једног катастарског јутра до једног хектара, испарцелисано око 40 хектара земље. Интезивно радимо на инфраструктурном опремању ових парцела, у индустријској зони А, у правцу Новог Сада, скоро све парцеле су издате, највише предузетницима из Новог Сада, и њихово комунално опремање биће готово ове јесени. Пословни људи из Новог Сада определили су се да улажу у Србобран најпре због доброг географског положаја нашег места, положаја који им обезбеђује да буду позиционорани на тачки која је подједнако удаљена од граница са Хрватском, Мађарском и Румунијом, али и због идеалних услова за улагање. Парцеле у нашим индустријским зонама су бесплатне, издају се на 80 година, али сваки инвеститор има обавезу да запосли по десет незапослених особа по једном катастарском јутру изнајмљене парцеле, или 17 особа по једном хектару, искључиво из наше општине. Индустријска зона А се завршава, ускоро ћемо довести струју кроз два моћна трафоа, гасна и путна мрежа је комплетирана и очекујемо да веома брзо крену прва улагања инвеститора.
srbobran.rs : Многи замерају да се индустријске зоне уређују сувише дуго. Које су највеће препреке у реализацији овако важних пројеката ?
Гајин : Највећи проблеми приликом реализовања идеја индустријских зона су превелика бирократизација и централизација у одлучивању. За бржи рад потребно је што више ингеренција спустити на локални ниво, превасходно мислим на фискалну децентрализацију, али и на управну децентрализацију, јер службеници са локалног нивоа увек брже могу да одраде многе послове. Најбољи пример је договор ПИК Елан и СО Србобран који је предвиђао да се дуговања комбината према нашој општини регулишу кроз преузимање њиховог земљишта. Нама је за сагласност Дирекције за имовину Републике Србије на наш договор требало 11 месеци и то довољно речито говори о спорости администрације. У међувремену кроз локалну самоуправу прошли су многи потенцијални инвеститори који нису могли толико дуго да чекају. Слично нам се сада догађа у случају добијања електроенергетске сагласности за изградњу два трафоа и подземног вода. Електродистрибуција је монополиста који инсистира да се сви делови пројекта реализују преко њих, од израде пројектне документације до избора извођача радова. За индустријску зону А електроенергетска сагласност кошта 4,5 милиона динара. Мале општине тешко могу да издрже толике намете. Наша локална самоуправа не жели да чека да ли ће јој нека институција или фонд, на пример НИП или Фонд за капитална улагања АП Војводине, одобрити средства и зато смо одлучили да узмемо банкарски кредит и сами кренемо у завршетак послова. Нисмо задужена општина, не узимамо кредит по зеленашким каматама и не узимамо новац за луксуз, већ за развој општине и решавање проблема незапослености. Нећемо да чекамо да други решавају наше проблеме већ желимо да сами управљамо својом судбином.
srbobran.rs : Која врста инвеститора показује највише интересовања за улагање у општину Србобран ?
Гајин : Ми инсистирамо да то буду произвођачке делатности, али никога не ограничавамо нити на то имамо право. Предност дајемо производњи која је везана уз пољопривреду, како би повећали и индиректну упосленост. Тренутно разговарамо са једном чешком фабриком сладоледа која има пројакат изградње погона у ком би требало да се запосли 70 особа. Наш двоструки добитак била би чињеница да би се овом погону могло продавати и млеко наших сточара, и зато преферирамо производњу која је ‘наслоњена’ на пољопривреду.
srbobarn.rs : Ваш претходни мандат обележио је спор око државне земље. Да ли се за овај проблем може рећи да је архивиран и да ли пољопривредни произвођачи могу рачунати на сваку врсту сигурности за њихов посао у општини Србобран ?
Гајин : Добили смо правну битку са ПИК-ом Бечеј, што су потврдили надлежни судови. Легални закупци државних ораница коначно су ушли у посед и ова прича је завршена. Нисмо могли да се одрекнемо суме која нам припада од издавања државне земље у закуп и само поштујући важеће законе ове државе успели смо да заштитимо своја и права пољопривредника. Од издавања земље претходне године приходовали смо више од 40 милиона динара, ове године очекујемо око 50, и средства се враћају управо у пољопривреду јер се водимо максимом – узео си од земље, земљи и врати. Почели смо да правимо сточну пијацу, довешћемо струју на салаше и омогућити да се на њима настави живот. Следећа лицитација је 2009. године и земља ће се поново издавати на три године. То је оптималан рок за планску и организовану производњу, а опет није ни толико дуг јер прижељкујемо доношење закона о денационализацији и реституцији и коначно врађање земље старим власницима.
