Турија -- Последњих месеци аутобуси који Турију повезују са Србобраном и Новим Садом, само навраћају у то место, без поштовања реда вожње.
Иако се Турија, место са око 2.000 становника у општини Србобран налази готово у самом центру Војводине, њени житељи осећају се као да су одсечени од света. Сви који раде или иду у школу ван Турије препуштени су себи и својој сналажљивости
Ученици, радници и други становници Турије који неким послом крену у правцу оближњег Србобрана или даље ка Новом Саду, приморани су да се сналазе. Средњошколци који путују у 35 километара удаљени Нови Сад устају у цик зоре да би ухватили једини аутобус који полази у пола шест, али се често, по причи њихових родитеља, уопште и не појави.
“Ујутро устане у пет, има аутобус у пола шест и у школи је око 6.20. Онда чека сат времена док не почну часови”, каже Бранислава Цураковић, мајка једног средњошколца.
У АТП Војводини кажу да је за цело стање крива криза у том предузећу изазвана познатим спором око нове аутобуске станице у Новом Саду.
“У АТП Војводини је генерални штрајк још од марта ове године и догађа се да ми за одређени дан планирамо људе и возила, али људи једноставно не дођу на посао и онда се догоди да се одређени полазак не обави”, каже Ненад Ћебовић, саветник директора АТП Војводина.
Пошто истоветне проблеме имају и са повратком у своје место, становници Турије затражили су од општине Србобран помоћ и на састанку у месној заједници закључили да би најбоље било да склопи уговор са новим превозником на линији до Новог Сада.
“То ћемо решити тако што ћемо, на жалост, морати ми сами да купимо аутобусе и формирамо предузеће које ће се бавити искључиво тим превозом”, каже председник општине Србобран Бранко Гајин.
Председник србобранске општине упозорава на још један озбиљан проблем са којим се суочавају путници и то не само у општини Србобран.
“Десило се да су појединци купили три-четири превозничка предузећа и да су преко удружења превозниока Панон транс цене дуплирали. Оне су сада далеко више него прошле године. Рецимо, од Србобрана до Новог Сада ђачка карта са попустом кошта 9.600 динара, за 34 километра! Ако отац тог детета зарађује 200 евра месечно, а мајка је без посла, ја се стварно питам како они успевају да школују своју децу”, каже Гајин.
И док одрасли Туринци страхују да ли ће уопште стићи на посао, родитељи се због скупих претплатних карти других превозника и нередовних аутобуса АТП Војводине све чешће одлучују да децу упишу у школе у Бечеју или да им изнајме станове у Новом Саду.
То им је, како кажу, јефтиније него да им купују месечне карте.
| Извор: Б92
6. октобар 2008.
