Дневник, 05.09.2008.године
Н. Перковић
СРБОБРАН: Општина Србобран планира да у наредних неколико година искористи изузетан географски положај, како би привукла домаће и стране инвеститоре. Наиме, Србобран се налази на по стотинак километара од Хрватске, Мађарске и Румуније, на свега кеколико километара од ауто-пута, а кроз ово место пролази и водотока који је у систему Дунав – Тиса – Дунав.
По речима председника општине Србобран Бранка Гајина, такав повољан положај се мора искористити. Управо с тим циљем су формиране индустријске зоне на ободима насеља, радно назване А, Б и Ц. У њима је, на површине од од једног катастарског јутра до једног хектара, испарцелисано око 40 хектара земље.
- Интезивно радимо на инфраструктурном опремању ових парцела, у индустријској зони А, у правцу Новог Сада. Скоро све парцеле су издате, највише предузетницима из Новог Сада, и њихово комунално опремање биће готово ове јесени. Пословни људи из Новог Сада определили су се да улажу у Србобран најпре због доброг географског положаја нашег места, који им обезбеђује да буду позиционорани на тачки која је подједнако удаљена од граница са Хрватском, Мађарском и Румунијом, али и због идеалних услова за улагање. Парцеле у нашим индустријским зонама су бесплатне, издају се на 80 година, али сваки инвеститор има обавезу да запосли по десет незапослених особа по једном катастарском јутру изнајмљене парцеле, или 17 особа по једном хектару, искључиво из наше општине - истакао је Гајин.
Гајин каже да је највећи проблеми приликом реализовања идеја индустријских зона превелика бирократизација и централизација у одлучивању.
- За бржи рад потребно је што више ингеренција спустити на локални ниво. Превасходно мислим на фискалну, али и на управну децентрализацију, јер службеници са локалног нивоа увек брже могу да одраде многе послове. Најбољи пример је договор ПИК „Елан” и СО Србобран, који је предвиђао да се дуговања комбината према нашој општини регулишу кроз преузимање њиховог земљишта. За сагласност Дирекције за имовину Републике Србије на наш договор требало је чекати 11 месеци и то довољно говори о спорости администрације. Кроз локалну самоуправу у међувремену су прошли многи потенцијални инвеститори који нису могли толико дуго да чекају. Слично нам се сада догађа у случају добијања електроенергетске сагласности за изградњу два трафоа и подземног вода. Електродистрибуција је монополиста који инсистира да се сви делови пројекта реализују преко њих, од израде пројектне документације до избора извођача радова. За индустријску зону А електроенергетска сагласност кошта 4,5 милиона динара. Мале општине тешко могу да издрже толике намете. Наша локална самоуправа не жели да чека да ли ће јој нека институција или фонд, на пример НИП или Фонд за капитална улагања АП Војводине, одобрити средства и зато смо одлучили да узмемо банкарски кредит и сами кренемо у завршетак послова - рекао је Гајин.
По његовим речима, локална самоуправа у Србобрану инсистира инвеститори у новим индустријским зонама буду произвођачке делатности, али се не ограничавају ни друге врсте делатности.
- Предност дајемо производњи која је везана уз пољопривреду, како би повећали и индиректну упосленост. Тренутно разговарамо са једном чешком фабриком сладоледа, која има пројакат изградње погона у ком би требало да се запосли 70 особа. Наш двоструки добитак била би чињеница да би се овом погону могло продавати и млеко наших сточара, и зато преферирамо производњу која је везана за пољопривреду - рекао је Гајин.
