Dec 16, 2018 Last Updated 5:13 PM, Dec 14, 2018

Светла прошлост Србобрана за светлу будућност

Србобран не заборавља најхрабрије родољубе, све оне знане и незнане претке који су без страха за свој живот дали допринос победи у Великом рату 1918. године, учествовали у подухвату присаједињења Војводина Србији исте те 1918, као ни оне који су учинили прве кораке ка остварењу тих великих победа, јунаке из револуционарне 1848. године.

Управо зато синоћ су свечано обележена три велика јубилеја - 100 година од завршетка Великог рата, 100 година од присаједињења Војводине Краљевини Србији, и 170 година од Српске револуције 1848. године. Предавање о учешћу српских добровољаца са подручја Војводине у Великом рату, као и о Народној скупштини 1918. на којој је проглашено присаједињење Краљевини Србији, одржао је др Милан Мицић, а затим су окупљени имали прилику да уживају у наступу етно групе Звукови с' камена. Била је постављена изложба ликовних радова, а додељене су и награде за најбољи литерални и ликовни рад на ове теме.

"Дозволите ми да вам се обратим поводом обележавања, за Србе, значајних годишњица, 170 година Националне револуције, 100 година од завршетка Великог рата и 100 година од присаједињења Војводине Краљевини Србији.

Година 1848. и 1918. су године које су оставиле дубок траг у колективном памћењу нашег народа. Ове године, обележили смо 170 година од Мајске скупштине и српске револуције у коме је Сентомаш играо врло важну улогу. Ратничком, војно-моралном чврстином, великим победама у три сентомашке битке, дао је веома снажан подстрек и надахнуће устанцима у настојању да се ојача и одржи револуционарни дух покрета. Зато, правим паралелу, ако су Сремски Карловци били политичко и духовно седиште, онда је Сентомаш - Србобран био јако војно упориште, непобедива тврђава, непрелазни шанац те 1848. године.

Мајска скупштина и њена декларација, несумњиво су полазне тачке које ће довести до остварења историјских тежњи српског народа и других народности за политичке слободе. За равноправност језика, писма, вероисповести и грађанских права и слобода. Нит која се протезала од револуционарне 1848. године, нераскидиво је везана са оним што је други и трећи јубилеј, који обележавамо данас, завршетак Великог рата и присаједињење Војводине Краљевини Србији, као и резултат прокламације Српске Војводине и Мајске скупштине, али и 70 година касније је присаједињење Војводине Краљевини Србији.

Краљевина Србија ратовала је против Аустроугарске и других Централних сила од 28. јула 1914. године, када јој је аустроугарска влада објавила рат па све до капитулације Аустроугарске - 3. новембра 1918. године. Прве године рата Србија је потукла аустроугарску Балканску војску. Наредне године њена војска суочила се са Тројном инвазијом. Не желећи да се преда, српска војска се повукла преко Албаније. Евакуисана је на Крф где се опоравила, наоружала и реорганизовала. Одатле је пребачена на Солунски фронт где је већ 1916. године забележила успехе. После дугог затишја, борбе за пробијање фронта почеле су септембра 1918. године. Српске и друге савезничке снаге пробиле су фронт и убрзо је Бугарска принуђена на предају. Српска војска незадрживо је напредовала и 1. новембра 1918. године ослобођен је Београд.

Србобран је ослобођен на Ђурђић, 16. новембра 1918. године, када је у Србобран ушла главнина српске војске, предвођена поручником Блажом Вукотићем. Велики рат је донео Србији трагедију, нестало је више од милион људи. Време зла, патње, голготе, трагично време али исто толико и славно. То је био чудесан пример храбрости, ратничких способности, достојанства, части целокупног становништва без обзира на пол, као и трагичан пример у беспоштедној борби за слободу и победу вољене земље Србије.

У јесен 1918. године, политичка збивања у Војводини су добила обележја покрета за национално ослобођење. Присаједињењу Војводине Краљевини Србији претходио је низ догађаја. Пре свега, пропаст Аустроугарске монархије октобра 1918. године, када је власт у Банату, Бачкој и Барањи преузела војска Краљевине Србије, а фактичку управу су имали локални војвођански срби. Према прогласу, који је објављен 17. новембра, право гласа на Великој народној скупштини имали су Срби, Буњевци и остали Словени, оба пола са навршених двадесет година, а посланици су бирани по општинама - по принципу један посланик на хиљаду грађана.

Тријумф националних идеја и велике жеље још из Аустроугарске, остварен је коначно 25. новембра 1918. године, на Великој народној скупштини. Понесени идејом о слободи, надахнути неизмерним родољубљем, житељи Војводине коначно су остварили своју идеју, која је стрпљиво чекана 7 деценија.

У раду скупштине је учествовало 757 посланика. Као делегати на Великој скупштини су из Србобрана учествовали: Паја Добановачки, Миладин Туторов, Ђура Шијачић Леђански, Витомир Рунић, Стеван Пивнички-Јевремов, Паја Шегуљев, Живко Продановић и Милан Манојловић. Бројност делегата и њихов организован долазак у Нови Сад, илустровао је добру организацију, пре свега, српског становништва. Велика народна скупштина у Новом Саду донела је Резолуцију у којој је између осталог записано: “Прикључујемо се Краљевини Србији која својим досадашњим радом и развитком ујемчава слободу, равноправност и напредак у сваком правцу, не само нама него и свим словенским, па и несловенским народима, који са нама заједно живе”, али и да се “несрпским, несловенским народима који остају у нашим границама обезбеђује свако право које желе, да као мањина очувају и да развијају своје народно биће.”

Другом резолуцијом истиче се да се Банат, Бачка и Барања проглашавају, на основу извршених начела народног самоодређења отцепљеним, “како државно-правном тако и у политичком и привредном погледу од Угарске”.

Свега шест дана касније, 1. децембра 1918. године, регент Александар Карађорђевић је прогласио стварање Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

Обележавајући ове јубилеје, ми данас истичемо трајност начела слободе, равноправности и просперитета. Начела на којима градимо Војводину у Србији. Зато је и данас Војводина постала пример складног живота свих народа који живе у њој.

Данас је грађанска Војводина достигла те “висине” о којима су маштали Срби од прека, све оно што је њима било ускраћено - Војводина данас је пружила. У томе се огледа величина,  демократија, правдољубље и хуманизам. Тежећи равноправности, поштовању и неговању пријатељских односа међу нацијама, заједнички градимо међуљудске и међунационалне односе. Градимо простор у коме свако има право на своју посебност.

Ми се данас поносимо разноликошћу Војводине, и по питању нација, културе, ношњи, обичаја, језика, песме и музике. Свако културно прожимање доноси нови квалитет, нове односе, нове погледе и другачије циљеве. ДАНАС СМО ПОНОСНИ НА ТАКВУ ВОЈВОДИНУ.

Оно што се десило 1918. године на Скупштини на којој је донета одлука о присаједињењу, уствари је створило Војводину онакву какву желимо и која се и сада гради. Ми хоћемо да градимо Војводину и градимо је на начин на који сви народи, без обзира да ли су они већински или не, могу да остварују свој национални идентитет као што су право на језик, културу и вероисповест.

То је један визионарски задатак који су наши преци из 1848. и 1918. године започели, на начин начин на који ми данас можемо са поносом да говоримо о ономе што имамо. На темељима револуционарне 1848. године и 1918. године, данас смо у културном простору у коме сви народи живе равноправно и развијају свој национални идентитет.

Са поносом могу да кажем да смо потомци наших славних предака и увек треба да их се сећамо. Да се сећамо свега што су учинили за свој народ. За нас. И да се, загледани у будућност, заправо градимо и изградимо боље сутра", рекао је Радивој Парошки, председник општине Србобран.

Др Милан Мицић истакао је да је важно неговати културу сећања јер она снажи идентитет и помаже да кроз чување успомена на велике тренутке прошлости, одређујемо и своју садашњост и будућност. "Битно је ове догађаје обележавати на свечан начин, не само у Новом Саду већ и у Србобрану и другим градовима. Обележавања служе да млади препознају важност ових догађаја и да се и код њих однегује култура памћења, а уверен сам да ће оно што имају прилику да виде и чују ових месеци, па и овде у Србобрану, оставити битан утисак на њихов развој. Улога Србобрана била је значајна у свим овим догађајима, он је у националном смислу био велики српски центар, са бројним српским грађанством још у XIX веку, а број добровољаца у Великом рати јасно показује њихову опредељеност и решеност да дају пун допринос победи и присаједињењу Војводине Србији", рекао је др Мицић.

 

Службени лист