СРБОБРАН – Председник општине Србобран Бранко Гајин и представници месног Ловачког удружења "Фазан" алармирали су све надлежне републичке и покрајинске инспекције да хитно предузму одговарајуће мере за санацију реке Криваје, која је због људског немара и похлепе све загађенија, а на појединим местима чак и пресушује.
– Када је већ покренута акција "Очистимо Србију", онда је Криваја прави пример за конкретно деловање и на водама – каже Бранко Гајин, председник општине Србобран.
Он је упутио захтев надлежнима у ЈКП "Воде Војводине" и инспекцијама да стану на пут загађивачима реке, али и онима који су подигли бране на Криваји како би је могли себично експлоатисати, као да се ради о приватном добру.
– Уколико су ове бране подигнуте бесправно, бићу први који ће их минирати – резигнирано каже Гајин.
Река за жабе и водене змије
Кривају, која својим током у дужини од 105 километара протиче кроз њиве и насељена места у северном и средњем делу Војводине, пресецају чак две бране. Једна се налази у атару између Србобрана и Малог Иђоша, а друга на територији општине Бачка Топола. На подручју малоиђошке општине вода из Криваје црпи се за наводњавање, док се у Бачкој Тополи користи за одржавање нивоа воде у месном језеру. Да би обезбедили довољне количине воде за своје потребе, на подручју обе општине затварају бране на Криваји, због чега је река скоро пресушила и једва дотиче до Србобрана. Њене обале зарасле су у рогоз и друге коровске биљке, па се корито реке толико сузило да би га чак и кокошка могла прелетети с лакоћом. У србобранском делу слива наталожио се и дебели слој муља, па дубина реке на појединим местима једва износи десетак центиметара. Река која протиче кроз центар Србобрана више није река него смрдљива жабокречина у којој животни простор налазе још само жабе и водене змије.
Није само естетско питање
– Проток воде није само естетско питање, то је чак у овом тренутку најмање важно. Реч је о борби за воду, која је опште добро. Одакле некоме право, ко се налази узводно, да узурпира реку, која је заједничко добро? И наше жедне њиве траже воду! – истиче Гајин.
Зато је већ издао налог општинским урбанистима у Србобрану да посредством покрајинске урбанистичке службе провере да ли је издата дозвола за изградњу тих брана, у шта лично сумња. Како каже, уколико Бачка Топола и Мали Иђош имају дозволу за брану, општина Србобран ће инсистирати на томе да воду из Криваје користе сви једнако.
– Закон је у том смислу недоречен, јер не прецизира колико воде мора да протиче кроз брану, него само налаже да мора бити довољно количине воде – примећује Гајин.
Код бране која се налази на граници општина Мали Идош и Србобран у Криваји има довољно воде, али само у делу атара који припада општини Мали Иђош. Људи које смо тамо затекли у суботу заливали су усеве. На другој страни бране, на територији општине Србобран вода просто капље, а корито реке на самом почетку водотока према Србобрану "поплочано" је гомилом празних флаша, односно претворено је у праву дивљу депонију смећа. Нико не зна ко ту истовара смеће, само претпостављају да су главни кривци пецароши?! Истина, на реци нисмо уочили пецароше, једино смо видели децу како пецају у близини центра Србобрана поред уређеног игралишта, али рибе у том делу реке, осим можда златице, и нема.
Амонијак, жива и хром...
Представници ловочуварске службе и Комисије за еколошки надзор Ловачког удружења "Фазан" обишли су ловишта и слив реке почетком августа како би се уверили да ли има још животних услова за дивље животиње и птице.
– Стање је алармантно! Доњи слив реке према Србобрану, због симболичне количине воде која се пушта преко бране из суседне општине, скоро је пресушио. С друге стране, околне фарме свиња испуштају течни стајњак у реку, па су је толико загадили и замуљили да је угрожен опстанак било које животињске врсте у србобранском делу слива. То треба хитно санирати! Криваја је некада била толико чиста да су жене у овом делу слива прале у њој вуну. А сада је Криваја извор заразе – каже Момир Жестић из Ловачког удружења "Фазан".
У Србобрану постоји велика потреба за довољном количином воде у реци Криваји. Питање је, међутим, да ли ће вода из Криваје моћи да се користи за наводњавање, уколико се кроз бране пропусти довољна количина воде. Стручњаци факултета техничких наука, наиме, раније су урадили анализу речне воде и установили да река у појединим деловима, осим амонијака, садржи и друге опасне материје попут живе и хрома.
Пример Великог бачког канала
Председник србобранске општине Бранко Гајин каже да је Велики бачки канал у Србобрану најбољи пример како загађење реке може да се заустави. Велики бачки канал, пре две године замуљена смрдљива бара, данас је потпуно чист, с обзиром на то да велики загађивачи, уљара и месна индустрија из Врбаса, после приватизације користе пречистаче за отпадну воду, па се из тих фабрика у Велики бачки канал више не испушта загађена вода. Тако у каналу поново има рибе, а кад неко прелази преко моста изнад канала, више не мора због смрада да зачепи нос
Грађански лист, 12.08.2009. године
Новинар: Е. Марјанов
